Nastavljamo naš serijal Hall of fame sa čovekom koji je bio od početka priče sa Plavim Zmajevima. Prvi trening, prva utakmica, čovek koji je proživeo sa Zmajevima sve od početka pa do dana današnjeg. Naš veliki (u svakom smislu) prijatelj, saigrač, stub kluba koji i u najtežim vremenima vedri atmosferu u timu. Podiže posrnule, nasmejava loše raspoložene, kad je on lošeg raspoloženja to uvek sakrije kako ne bi još neko poprimio lošu energiju.

Večito nasmejan i vedar, uvek na terenu zdrav i povređen. Ispratio je i dočekao toliki broj igrača da ni on ne zna koliko ih je tačno bilo. Bez obzira na sve, uvek je tu sa ekipom, na terenu ili pored istog, dame i gospodo, veliki čovek, saigrač i roditelj Srđan Aleksandrović – Srki Džajant!

 

Srki, reci nam kako je sve počelo i kada?

Davne 2002.god na jesen je počelo interesovanje za AF,kao i većina u tom periodu gledali smo na 3K prenose NFL, tada smo kao novi zaljubljenici u ovaj sport počeli da se okupljamo na poljani na Vidikovcu gde smo uglavnom po snegu bacali loptu,pokušavali da igramo ovaj sport iako nismo poznavali većinu pravila, potom nas je video Borislav Mihajlović i došao na ideju da osnuje klub 2003.god što je i uradio, na prvom treningu je bilo 7-8 potencijalnih igrača.

Kasnije kako je vreme prolazilo i interesovanje za ovim sportom raslo , jedan vikend sasvim slučajno sam se našao kod autokomande i video momke kako nose torbe i lopte za AF i idu ka pomoćnom terenu stadiona Partizana, u razgovoru sa njima sam uvideo da tu ima 20ak momaka koji igraju svakog vikenda, Miljakovac protiv Voždovca, tada sam im spomenuo da imamo osnovan klub i ako zele da treniraju da nam se pridruže što su i uradili i kasnije smo imali ozbiljne brojke za to vreme, po 40-50 ljudi se okupljalo na treninzima koje smo imali na adi na današnjem terenu sa veštackom travom, Košutnjaku kod trim staze.

 

Ostalo je istorija….

 

Koliko je tebi značio američki fudbal u životu?

 

Značio je pre svega na disciplini, a kasnije neke stvari su značile i u životu inače, dosta novih poznanstva, druženja, kasnije su se izrodila prijateljstva za ceo život, kumstva itd.

 

Trenutno si u Srbiji igrač sa najdužim aktivnim igračkim stažem, dokle planiraš da se baviš Američkim fudbalom?

 

Treba proveriti po drugim klubovima ko je još aktivan igrač iz te prve generacije tj pionira ovog sporta, svakako sam medju najstarijim aktivnim igračima što nameravam i dalje da budem, dokle god mogu da pomognem igrački, pod uslovom da sam zdrav, makar na 1 drajv ulazio.

 

Jel možda nakon igračke karijere razmišljaš o nekom trenerskom angažmanu?

 

Trenerski angažman je nekako prirodan razvoj posle igračke karijere,trenutno pomažem kao pozicioni trener za OL, još učim, trenutno odlična prilika da se nauči od stranog trenera koji je u ovom sportu od malih nogu i svaki trening nečto novo ima da se vidi i čuje.

 

Koji ti je najdraži trenutak u Zmajevima?

Najdraži trenutak u Zmajevima je kada smo dobili opremu, kacige i pedove i počeli da igramo pravi AF, kasnije svaka pobeda ima svoju draž, izdvojio bih i pobedu protiv Pantera za playoff 2012.god

 

Kako je to bilo igrati bez opreme i koji ti je meč ostao najviše u sećanju?

Sa ove tačke gledišta bilo je budalasto igrati ovaj sport bez opreme, ali u tom trenutku od adrenalina nam nije bilo bitno šta i kako igramo, samo da se kotrlja, a od utakmica koje su ostale u sećanju izdvojio bih pobedu u Novom sadu decembra 2003.god kada smo gubili u trećoj četvrtini sa 20:0 i na kraju pobedili 28:26

Na koji trenutak u svojoj dosadašnjoj karijeri si najponosniji do sada?

Taj trenutak i dalje traje,ponosan sto sam Zmaj!

 

Hvala ti Srđane na svemu što si do sada uradio i na svemu što planiraš da uradiš, želimo ti uspešan nastavak i sreću u američkom fudbalu, a i u životu puno uspeha sa dečicom!

 

Komentari

Komentari

LEAVE A REPLY