Usled otkazivanja prvog kola Superlige i Treće Lige Srbije u američkom fudbalu, uhvatismo sebe u dokonosti I nervozi sa pitanjem “Šta sad činiti?”. Kako nam tereni trenutno više liče na bazene za decu do tri godine, poput popularne “dateline” na beogradskom Košutnjaku, svaki vid treninga napolju je nekako neshvatljiv. Čak se od jutros priča da se par pecaroša instaliralo kraj ograde terena I zabacilo dubince na zvonce. Čekaju smuđa, ovo je njegovo vreme kažu. Tu je naravno teretana, ali ipak mi Srbi radije volimo popiti po koju nego dizati gvožđe ili pak napraviti video učionicu odbrane I napada gde ćemo više zevati od nezainteresovanosti nego šta naučiti, ili se makar potruditi. Što da se lažemo, zar ne?
Pošto smo se iovako pripremili za utakmicu, ili ti težak fizički napor svakako, htedosmo da nastavimo u istom smeru. Daj da se nešto korisno danas ipak uradi, nema smisla razbijati glavu I naprezati moždane funkcije, ipak je to preveliki fizički napor, lakša je utakmica. Ali skrenuti misli sa štrajka sudijske “organizacije” je I više nego potrebno jer nervoza koja dolazi od pokušaja shvatanja neshvatljivog je opasna. Ovako okovani snegom prvo pomislimo “Hajde da čistimo oko zgrade”, ali kako smo lopatali teren celo jučerašnje popodne u nadi da ćemo imati koliko toliko normalne uslove za igru, od ideje žuljeva na dlanovima smo brzo odustali I bacilli se na guščije pero.Tako ćemo samo malo um nažuljati.
Svakako nam je um bio zaokupljen informacijom o iznenadnom štrajku sudija, neobradiv podatak za intelekt individue igrača, a Boga mi I trenera. I dok su se prdstavnici saveza bavili sudijskim pitanjem putem razmene depeša I protestnih nota, mi smo sa nestrpljenjem zurili u telefon u nadi da će doći bilo kakva informacija igra li se ili ne. To je trenutak kada se lomi stvar, poručiti I treće pivo ili kafu I kislelu pa na spavanje. E sad na našu žalost a na sreću vlasnika I konobara, ostasmo mi još. Odslušasmo ceo repertoar iznenadjujuće solidnog benda,zapričasmo se I zarakijasmo.
Najupečatljiviji utisak ove protekle nesrećne večeri koja nam je donela vest o odlaganju mečeva, ostaviše naše sarajlije.Hteli to oni ili ne. Pređoše momci nekoliko stotina kilometara tamo vamo, samo da bi odigrali igru koju toliko vole. I suvišno je reći da smo im skinuli osmeh sa lica čim su ušli u kafanu gde smo imali promociju otvaranja sezone. Otvorismo mi tako neku sasvim drugu sezonu, mislim da je neko od igrača I suzu pustio, e sad da li zbog utakmice ili zbog pesme Bijelog dugmeta još uvek nismo sigurni. Elem da se vratimo na naše bosance. Petorica ih je odlučila da se pridruži našem malom kolektivu ove sezone, hoće ljudi da igraju dobar fudbal. E sad koliko im tu mi možemo pomoći videćemo tek sledećeg vikenda. Odložiše im sudije promociju, pokvariše premijeru. Što rekoše u onom domaćem filmu, možda I jeste ova table malo nakrivo. Kako bi ih makar malo oraspoložili zadužismo ih sa dresovima, a poneke I sa kacigama te je red I da ih predstavimo ako ih rodbina bude tražila po terenu putem stream linka.
Rahman El Sayed DL # 95, Adi Salčin OL # 63, Jasmin Novalić OL # 77, Muhamed Gajević LB # 18 i Dženan Brigić DB # 33.
Imaju sarajlije iskustva igranja po Srbiji, neki su već sezonama nastupali u našoj Drugoj I Trećoj ligi za klubove iz Bora, Kleka i Sombora. Evo napokon doguraše i do Superlige, nek im je i nam je sa srećom.
Ostaje nam da se spremamo za drugo kolo narednog vikenda. Ispade da smo jedina liga u svetu koja počinje sezonu drugim kolom.Sigurno zaslužujemo mali tekst u nekom sportskom žurnlu.l A mi Zmajovi da se pametno spremimo za meč u Jagodini, da budemo oprezni, da nas ne ubode stršljen.