Pripreme i utakmice su malo zaustavile predstavljanje igrača u dvorani slavnih, ali okretanje jardi još uvek nestaje.

Među velikim igračima morao se naći i ovaj uvek spremni trkač Zmajeva, svoje iskustvo i prve dane počeo je u KAF Električar sa još mnogo ljudi koji su tada prešli u Zmajeve i proveli tu mnogo sezona. Ali svoje prve dane na livadama širom Srbije još uvek pamte, kada su bili mlađi kao i neki igrači sada.

 

Popričali smo malo sa našim Raning bekom sa brojem 11, kojeg su generacije ljubitelja američkog fudbala u Srbiji posmatrale više od decenije unazad na raznim terenima širom Srbije. Nadaleko poznat po svom nezgodnom rolingu kojim uvek uzme više jardi protivnicima, jednostavno izađe iz zagrljaja odbrambenih igrača.

 

Uvek nasmejan i vedar, raspoložen i spreman za šalu, miran i staložen u svakoj situaciji, dugogodišnji trkač Zmajeva i nekada član reprezentacije Srbije, Miloš Grujičić – Kiki.

 

Kiki, reci nam kada je za tebe sve počelo i gde?

Počelo je pre nekih 13-14 godina, a sastajali smo se na livadama, u školskom dvorištu, na betonu. Tada je bio uspeh ako skupimo ljude da igramo više od 4 na 4. Takođe pamtim da smo jedva čekali sneg kako bismo počeli sa nekim ozbiljnijim kontaktom (obaranjima).

Kako si uopšte ušao u priču sa KAF Električar?

Posle par godina igranja po livadama, Davor Gojković koji je tada bio student ETF-a nas je obavestio da ima dosta ljudi na njegovom fakultetu koji žele da osnuju klub, tako da se ta neka naša ekipa sa livade pridružila studentima ETF-a, i od tad cela ta priča postaje malo ozbiljnija . Kad kažem ozbiljnija mislim na to da smo imali treninge, ime Kluba i dresove, ali je tadašnji nivo fudbala bio predaleko od bilo kakve ozbiljnosti. Prvu utakmicu smo odigrali protiv Ekonomskog fakulteta. Jedino čega se sećam iz te utakmice jeste da smo pobedili i da sam imao 2 presečena pasa pošto sam u početku igrao odbranu (LB).

Za spajanje Zmajeva i Električara zaslužan je Borislav Mihajlović, kako si ti sve to doživeo?

Nakon polufinala lige bez opreme, utakmice protiv Pančeva koju je Električar izgubio 34:15 čini mi se, Bora nas je kontaktirao sa idejom da pređemo u Zmajeve i napravimo mnogo bolji tim, oni su tada bili u procesu nabavke opreme.

I tako je nas 15-ak prešlo u Zmajeve. Nakon nekih 3-4 meseca stigla je i oprema. Taj prvi period kada je oprema napokon došla pamtim po skromnih 30 kompleta opreme, a mnogo više igrača. Tada smo posle svakog treninga dobijali poruke da li dolazimo na sledeći trening sa opremom, ili treniramo sa B timom (koji nije imao opremu) kako bi zaslužili trening sa opremom.

Koji ti je najdraži trenutak sa Zmajevima a koji sa Električarem?

Za ovih 12-ak godina koliko sam u Zmajevima, zaista je bilo puno lepih trenutaka . Dobrih utakmica, tesnih pobeda, sada već tradicionalnih proslava 1. maja na Adi/Košutnjaku, proslava nakon dobijenih utakmica, vraćanja sa gostovanja.

Ali mislim da jedan potez saigrača sa utakmice iz prve sezone sa opremom (2007), kada smo vodili protiv Kleka 5:0, ostalo nekih 15-ak sekundi do kraja, a Klek na naših 4-5y od endzone. QB baca pas, koji naš CB Rile seče I vraća za tačdaun, taj adrenalin dok je on vraćao loptu, gde smo svi na sideline-u trčali zajedno sa njim do end zone pamtiću zauvek .

 

Što se tice Električara, prva zvanična utakmica bez opreme protiv Smederevo Bedema i prva utakmica kao RB, pre toga sam igrao LB-a.

 

Kako ti vidiš sebe kroz celu priču oko Američkog fudbala? Koliko ti sve to znači?

Fudbal kao što rekoh igram 12-ak godina, smatram se veteranom ovog sporta i ono što bih voleo je da kroz 10 – 15 godina ovaj sport bude još popularniji i kvalitetniji, što zapravo i jeste iz godinu u godinu. Američki fudbal je zaista nešto posebno i teško je nekom ko nije trenirao objasniti: “zašto ideš na treninge, utakmice gde te neko bije, a još ne dobijaš nikakve pare nego čak i plaćaš članarinu”, tako da uglavnom samo onaj ko trenira, ili je trenirao ovaj sport može da shvati sve povrede i sva odricanja od razno raznih drugih stvari, ali na kraju bar meni sve to vredi…

Koji su ti planovi nakon penzije? Ipak imaš dosta iskustva koje možeš da preneseš…

S’obzirom da sam već pomagao ekipi kao trener RB-ova ,verovatno ću nastaviti da pomažem na isti način.

Koji ti je najdraži tačdaun u karijeri?

Svaki poen mi je drag, ali mislim da mogu da izdvojim utakmicu protiv Pančeva 2008, čini mi se kad sam imao 170Y trčanjem i 80 y pass za TD za Hadžimurtezića.

Hvala ti puno Kiki, na svemu što si dao Zmajevima za sve ove godine….

 

 

Komentari

Komentari

LEAVE A REPLY